SVETSKI PATENT DOLAZI
DA LI SU INDUSTRIJA I INVESTITORI SPREMNI


IZLAGANJE Dr.-a FARAGA MUSE
Predsednik
ME\UNARODNE FEDERACIJE ASOCIJACIJE PRONALAZA^A (IFIA)

Helsinki, 18 maj 2001

U ~ast 30-tog ro|endana

Federacije Finske Asocijacija Pronalaza~a (KEKE)

 

Naslov mog izlaganja je provokativan. A, ipak to nije varka. To nije samo prevelika `elja da Svetski Patent jednom ugleda svetlost dana. Ali kada? To je pitanje! Svakako, ne za 5 godina ili, ~ak, ni za 10 godina. Mo`da za 15 godina pa i vi{e? Ko zn√?

Nije tajna da su mnogi eksperti iz oblasti industriske svojine principijelno i zbog raznih razloga, protiv celovite ideje o Svetskom Patentu. Ostali nisu protiv, ali tvrde da Svetski Patent nije mogu} u svetu vo|enom od strane dr`ava. Jer, kao {to je poznato, dr`ave su veoma osetljive kad gube svoju mo}, svoju suverenost, u bilo kom domenu.

Ne, to nije nemogu}e. Ne, to nije san. Svetski Patent }e videti svetlost jednog dana, jedan isti patent priznat u celom svetu. Patent prihva}en od svih zemalja.

Neki ka`u da smo sanjari na javi. Da, mi sanjamo na javi!

Ponosni smo {to smo sanjari na javi. Posle svih onih stvari u `ivotu ro|enih iz snova. Ja }u oti}i i dalje, preciznije, to je uloga pronalaza~a, da budu sanjari na javi. Da upotrebe njihovu imaginaciju.

______________________

Zalagaju}i se za ideju o Svetskom Patentu, jedno mi se pitanje uvek vra}a u mislima. Za{to pronalaza~i ne bi mogli da u`ivaju sistem sli~an onom koji se primenjuje kod pisaca? Kao {to znate, pojedina~no autorsko pravo {titi pisca u celom svetu.

Nije mi jasan razlog te razlike u tretmanu pronalaza~a i pisaca. Zami{ljam da, prilikom prihvatanja dva razli~ita me|unarodna sistema za Za{titu intelektualne svojine-sistem autorskih prava i patentni sistem-njihovi autori nisu imali nameru da stvore veliki jaz izme|u pisaca i pronalaza~a, kao {to postoji danas. Ovo se svakako odnosi na vreme kada su Bernska Konvencija za za{titu literarnih i umetni~kih dela i Pariska Konvencija za za{titu industriske svojine, bile usvojene u 1886 g. i 1883 g., svaka posebno.

U to vreme, nekoliko nezavisnih zemalja i jedna {aka ogromnih imperija i glavnih dr`ava upravljale su ve}inom teritorija u celom svetu. Kasnije, posle Prvog i Drugog svetskog rata, broj nezavisnih zemalja se pove}ao. Taj rast je bio drasti~an u 60-tim godinama, kada je ve}ina zemalja Tre}eg sveta dobila svoju nezavisnost i ponovo u 90-tim, kada je pao Sovjetski Savez. Danas, svet ~ine blizu 200 zemalja.

Stvari su bile relativno jednostavne u vreme potpisivanja Pariske Konvencije, 1883. Pronalaza~ koji je hteo da dobije za{titu u celom svetu, ili bar za{titu u nazna~enom broju teritorija, trebao ja da sara|uje sa patentnim zavodima u samo nekoliko dr`ava. Jo{ vi{e, formalnosti za sticanje za{tite bile su ograni~ene na broj i tro{kove koji su bili relativno niski.

Uskoro, patentni sistem je postao veoma skup za pronalaza~a, radi uvo|enja svih vrsta novih formalnosti: godi{nje takse (ili druge vrste taksi za odr`avanje), takse za ispitivanje , itd., itd., takse, takse, takse! I pri postupanju sa ovim novim, ~esto puta kompliciranim formalnostima, asistencija eksperata- patentnih agenata ili zastupnika postala je neophodno potrebna, ~ime su tro{kovi postupka patentiranja postali jo{ ve}i. Jadni pronalaza~, ne ostaje mu ni{ta drugo osim da bude odran do gole ko`e ili da se odrekne me|unarodnog patentnog sistema.

Da, patentni sistem je postao glavobolja. Tako, 1970, bio je potpisan novi me|unarodni dogovor u Va{ingtonu DC nazvan Dogovor za saradnju u oblasti patenata (PCT). Ipak, ovaj novi sistem saradnje me|u dr`avama, nije promenio su{tinu uspostavljenog sistema, za dobijanje me|unarodne za{tite pronalaska, mislim, u vi{e od jedne dr`ave. Dodeljivanje patenata je i dalje bila privilegija svake zemlje. U stvari, jedna od glavnih novosti PCT-a bila je da sa ovim novim sistemom, vi mo`ete da izbegnete separatne nacionalne patentne prijave u patentnim zavodima svake dr`ave, sa jednostavnim podno{enjem jedne "me|unarodne" patentne prijave u jednom patentnom zavodu. PCT sistem je definitivno pobolj{anje. Me|utim, to je limitirano pobolj{anje. Sa prijavom dobija se samo patentna za{tita, a ne dodeljuje se patent.

PCT se dokazao kao dobra ideja. U 2000, broj PCT prijava je dostigao 91 000. Ali, postoji i druga strana medalje. Nova pravila bila su regularno dodeljena PCT-u. Donekle, ovaj sistem bi mogao da se uporedi sa d`unglom, gde vi gubite volju i va{ novac. Na ovaj na~in, o~aj mnogih individualnih pronalaza~a, kao i nedostatak interesa za PCT, vide se u veoma malom interesu malih i srednjih inovativnih kompanija.

Kao {to neki od vas znaju, SAD su danas na frontalnoj liniji u odnosu na drasti~ne reforme u PCT-u. Njihovi predstavnici su formalno podnosili predloge u tom pravcu na sastancima SOIS (Svetske organizacije za intelektualnu svojinu) i PCT skup{tine u septembru - oktobru 2000. Sugestije SAD su bile da reforme PCT treba da budu u drugoj fazi. Prva faza od pet godina, sa skromnim obimom, sastoji se od reduciranja formalnosti i tro{kova, kao i modifikovanje odre|enih PCT postupaka, sa ciljem da postanu konformni sa onim od skoro prihva}enim Ugovorom o patentnom zakonu (PLT). Druga, petogodi{nja faza, predlo`ena sa strane SAD o reformi PCT-a, ima intenciju da vodi ka mnogo ve}im, dubljim i drasti~nijim promenama PCT-a, kao {to sam prethodno rekao, sada{njem sistemu prijavljivanja.

Prate}i ove preliminarne diskusije, vo|ene pro{log septembra, kada su predlozi SAD bili po prvi put podne{eni, SOIS je organizovala prvu rundu diskusija koje }e biti zastupljene u @enevi od 21-25 (to je ta~no za tri dana).

Zna~i, mo`e se re}i da su pronalaza~i naklonjeni ka drasti~niim reformama PCT-a. Reforma koja vodi ka simplificiranju formalnosti, smanjivanju tro{kova i za koju se veruje, sa puno nade, da }e ras~istiti put ka Svetskom Patentu, koji }e biti na raspolaganju pronalaza~ima i priznat od svih dr`ava.

Dozvolite mi da vam dam samo kratak pregled diskusija o PCT reformama koje treba da se odr`e slede}e nedelje u SOIS. Od 15 predloga sa~injenih u SAD, u okviru prve petogodi{nje faze reformi, ja }u govoriti o prva dva predloga.

Sada, kada potpunjujete prijavu za PCT patent, vi treba da dezignirate u prijavi u kojim sve dr`avama `elite da za{titite va{ pronalazak i, svakako, da platite predvi|ene takse. SAD predla`u totalnu eliminaciju ovog koncepta dezigniranja dr`ava. Zamislite, koje je to pojednostavljanje, Vi ne treba da vodite ra~una zato {to }e rezultat biti taj, {to }e PCT prijava automatski postati validna u svim dr`avama. Jo{ vi{e, tro{ak za preuzimanje aktivnosti ili, jo{ bolje, za nepreuzimanje aktivnosti bi}e sveden na nulu. Samo zamislite! Niti jedan cent umesto 840 [vajcarskih franaka (ili oko 492 $) koliko se danas tra`i, ako dezignirate sve PCT dr`ave u va{oj prijavi. I jo{, ni jedan cent za patentnog zastupnika ili agenta.

Ukratko: Nema dezigniranje dr`ava - nema formalnosti. Nema formalnosti-nema taksi, i svakako, nema pla}anja patentnih agenata ili zastupnika! IFIA, isto tako, podr`ava ovaj ameri~ki predlog i zbog jednog drugog razloga, zato {to smo mi ube|eni da jedna jedinstvena aplikacija validna u svim dr`avama, bila bi svakako korak napred ka uvo|enju Svetskog patenta, o ~emu mi sanjamo.

Drugi predlog SAD, koji `elim da spomenem je slede}i. Sada samo narod ili gra|ani dr`ava koje su ~lanice PCT-a mogu da upotrebljavaju PCT sistem. SAD predla`u eliminaciju uslova. Mi podr`avamo taj predlog, zato {to na{a solidarnost u IFIA ide do svakog pronalaza~a u svetu, bez obzira na nacionalnost ili dr`avljanstvo. Na{e mi{ljenje je da nema razloga za{to bi jedan pronalaza~ koji je po nacionalnosti iz zemlje koja nije ~lanica PCT-a, ili koji nije gra|anin zemlje koja nije dogovorna dr`ava, bio izbegavan, ka`njavan. Mi isto tako, posebno podr`avamo taj predlog SAD iz drugog razloga. Ova reforma bi ra{~istila put ka postizanju na{eg krajnjeg cilja o Svetskom patentu, patent otvoren ka celoj svetskoj zajednici pronalaza~a.

Mo`e se re}i, mi svi znamo da je put do raja ovde, svakako mislim na svetski patent o kome sanjamo - dug i trnovit... Znamo da 10godi{nji projekt SAD za reformu PCT-a ne}e mo}i lako da se postigne. Najpre, postoji ekstremna kompleksnost sistema. Drugo, bi}e te{ko da se prilagode svi involvirani interesi. Neke vlade gledaju na ameri~ke predloge sa dubiozom, a da ne govorimo o nekim patentnim zastupnicima ili agentima za koje kompleksniji zakon zna~i i ve}u zaradu. I, nemojte me shvatiti pogre{no: ako je IFIA saglasna sa prva dva predloga SAD, to ne zna~i da smo saglasni sa svim ameri~kim predlozima!

^ak i da do|e dan kada }e PCT biti reformiran, na{a borba ne}e stati! Bi}e to dug put, pre nego {to Svetski Patent eventualno bude usvojen. Pogledajte samo Evropu! I pored njenih istoriskih i kulturnih afiniteta, Evropljani jo{ uvek nisu u mogu}nosti da usvoje Patenat koji bi bio prihva}en od svih dr`ava-~lanica Evropske Unije. I samo pomislite da se ove diskusije ote`u ve} trideset godina!

Ne treba se ~uditi kada vlade odbijaju da upotrebe termin Svetski patent na oficijalnim javnim sastancima! Oni radije upotrebljavaju termin "globalni patentni sistem", termin koji je nejasan i koji ne zatvara mogu}nost za kompromis. Tu bi `eleo da podelim sa vama nekoliko uop{tenih misli o tome kako ja li~no gledam na Svetski patent.

Prvo, Svetski patent ne}e eliminirati potrebu za nacionalnim odr`avanjem (ili regionalnim) patenta. Me|utim, su{tinske i proceduralne odredbe nacionalnih patentnih zakona bi}e potrebno da se terminiziraju, zato {to bi Svetski patent bio baziran na vi{e ili manje, istim principima ili pravilima. Sada{nji PLT, koji je bio usvojen u 2000-toj, predpostavlja se da treba da re{i najve}i deo proceduralnih aspekata, nacionalnih patentnih zakona. Diskusije koje su po~ele ove nedelje u SOIS-u u @enevi, koji se odnose na harmonizaciju su{tinskih zahteva patentnih zakona bile su usmerene ka postizanju drugog cilja, koji, kao {to znamo, veoma te{ko mo`e da se postigne.

Drugo, Svetski patent ne}e eliminisati potrebu za postojanje nacionalnih (ili regionalnih) Patentnih Zavoda. Me|utim, njihova funkcija }e morati da se adaptira. To ne}e biti prvi put: jo{ u sedamdesetim i osamdesetim godinama, usluge o patentnim informacijama su bile dodate tradicionalnim funkcijama patentnih zavoda. U kasnijim godinama, promocija lokalnih pronalaza~kih aktivnosti, je isto tako bila uvedena. Hteo bi da ka`em, da sa ponosom sebe smatram za "oca" ideje o promociji pronalaza~kih aktivnosti na me|unarodnom nivou. A to je bilo u vreme kada sam bio zaposlen u SOIS-u.

Tre}e, Svetski patent bi trebao da uvede nekoliko glavnih elemenata. Po meni, slede}i tri bili bi osnova sistema:

  • Me|unarodno ispitivanje mora da ima povezuju}i efekat, ~ak i u slu~aju ako to mora da bude preuzeto od vi{e od jednog nacionalnog (ili regionalnog) organa, ovla{}enog za ispitivanje.
  • Dodela Svetskog Patenta trebala bi da bude odgovornost jednog ovla{}enog organa koji bi bio me|unarodno upravljan. Mo`da SOIS, za{to da ne? Ta ideja nije nova i nije IFIA-va. Ideja o "PCT Patentu" je bila lansirana 1998 na Me|unarodnom PCT Simpozijumu u Pekingu, od Sekreterijata SOIS-a, preko jednog od zamenika generalnog direktora, g-dina Fransoa Kir{o.
  • Za stupanje na silu Svetskog Patenta, o~igledno je da }e biti potrebno uspostavljanje Svetskog patentnog suda. Pravi izazov?

Li~no, mislim da i pronalaza~i i industrija treba da na|u zajedni~ki osnov kako bi se dogovorili oko ova tri najva`nija aspekta budu}eg Svetskog patenta. Govore}i u ime zajednice svetskih pronalaza~a, koje ovde predstavljam i da bi odgovorio na pitanje dato ranije, u podnaslovu mog izlaganja, mogu vam re}i da su pronalaza~i spremni za Svetski patent.

Zna~i, Svetski patent bio bi svakako sistem dostupan samostalnim pronalaza~ima i malim i srednjim firmama. Mi u IFIA imamo specijalnu redukciju PCT taksi u korist ovih dviju kategorija. U stvari, to je ve} slu~aj u odre|enom broju zemalja, koje nude sni`enje taksi u iznosu od najmanje 50%, za samostalne pronalaza~e i za male i srednje firme, bez obzira na njihovu nacionanost ili dr`avljanstvo. Ovde svakako uska~e i uloga vlada, zato {to su vlade te koje, u krajnjoj instanci donose odluke koje se odnose na patenti sistem na nacionalnom i me|unarodnom nivou.

Da li }e Vlade ~uti na{ glas, glas pronalaza~a?